U današnjem članku, pričat ćemo o jednoj posebnoj situaciji koja je odjeknula duboko u srcima roditelja. Na samom početku, nedeljno jutro započelo je mirno. Fiona, njihova mala devojčica, sedela je za stolom, dok su njene kovrdže skakutale. Godinu dana odbijala je pomisao na šišanje, što je svi u porodici smatrali dečjim hirkom. No, tog jutra je situacija postala ozbiljna.
- Dok je mama češljala njenu kosu, prsti su stali na nečemu neobičnom. Zguzvana ružičasta žvaka bila je zalepljena u kosi. Srce joj je zadrhtalo. Fiona je odjednom počela vrištati, tražeći da je ostave na miru. Suze su joj stajale u očima dok je grčevito štitila svoju kosu. Zvučala je odlučno, kao da je to jedini deo njenog tela koji je imala pod kontrolom. Tada je izgovorila rečenicu koja je zaustavila sve — „Ovo je jedini deo mene koji je moj.“
Za roditelje, reči petogodišnjakinje bile su šokantne. Na prvi pogled, delovalo je kao običan dečji hir, ali ubrzo je postalo jasno da je to mnogo dublje od toga. Fiona je imala pet godina, ali su njene reči zvučale kao da dolaze od odrasle osobe koja je već prošla kroz mnoge teškoće. Mama je pažljivo sedila pored nje, i uzela je u naručje, pokušavajući da razjasni šta zapravo znači za nju ova kosa.
- Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je Fiona podelila sa roditeljima zašto joj je kosa toliko važna. U vrtiću su je zadirkivali, nazivajući je “malom Fionom bez ičega”. Svi su je kritikovali zbog torbe, patika, a čak i zbog stvari koje su joj kupovali roditelji. „Ali kosa… kosa je moja“, rekla je, govoreći da ona raste iz nje, i to je jedina stvar koju niko ne može da joj oduzme.
Reči njenog deteta duboko su pogodile roditelje. Bilo je teško poverovati da dete tako malih godina može imati potrebu da se definiše kroz nešto što samo ona kontroliše. Kosa je postala njen simbol slobode i identiteta. Za roditelje, to je bio poziv na razmišljanje o tome koliko često donose odluke umesto nje, često bez da je pitaju za mišljenje. Bilo je jasno da Fiona traži način da se izrazi i zadrži svoj osećaj samostalnosti.
- Odluka da se obrate za pomoć postala je neizbežna. Ubrzo su zakazali sastanak sa pedijatrom, i to nije bilo lako. Fiona je bila uplašena, pa je čak nosila svog omiljenog medu na terapiju, pokušavajući da se opusti. Ipak, razgovor sa terapeutkinjom pokazao je da se Fiona oseća nesigurno u vezi sa svojim životom. Njen kontrolni trenutak bio je kosa, jer je to jedini deo njenog tela koji je osećala kao potpuno svoj.
Terapeutkinja je objasnila da deca u ovom uzrastu često doživljavaju značaj kontrole u svom životu. Fiona je gledala na svoju kosu kao simbol te kontrole. Svi oni mali trenuci u životu, kao što su izbor hrane ili odeće, značili su da roditelji vode njen život, ali kosa je bila nešto što je bilo samo njeno.
- Počeli su da menjaju način kako odgajaju Fionu. Umesto da je jednostavno usmeravaju, počeli su joj davati izbor. Dali su joj mogućnost da izabere između dve haljine, pitali je da li želi jabuku ili bananu. Ponekad je čak imala pravo da izabere koju bajku će im čitati pred spavanje. Uskoro je Fiona počela da se oseća kao da ima veću kontrolu, i polako je ponovo otkrivala sebe.
Jednog dana, dok su zajedno pravili kolače, Fiona je iznenadila mamu pitanjem: “Mama, mogu li da dam svoju kosu drugoj devojčici, onoj koja nema kosu?” Mama je bila zatečena, ali joj je odgovorila da, naravno, može. “To je donacija”, objasnila je, a Fiona je zračila osmijehom. “Onda ću jednog dana, kad budem spremna”, rekla je.
- Niko nije žurio. Meseci su prolazili, a Fiona je svakodnevno učila da nije samo kosa ta koja je čini onim što jeste. Na šesti rođendan, iznenadila je roditelje još jednom. „Hoću da idem kod frizera“, rekla je odlučno. Kada je završila šišanje, gledajući se u ogledalu, bila je ponosna, znajući da je još uvek ona.
Na kraju, roditelji su shvatili važnost toga da se dete oseća sigurno i voljeno u svakom aspektu svog života. Fiona nije izgubila deo sebe tokom ovog procesa; ona je pronašla snagu da se oslobodi straha i da bude ona koja jeste. Iako su se trudili da je zaštite, naučili su važnu lekciju – da ponekad, da bi dete napredovalo, potrebno je pustiti ga da preuzme kontrolu, makar i u malim stvarima, kao što je izbor o tome koliko će joj kosa rasti
