Steva Popov, pilot koji je postao simbol herojstva tokom ratnih godina, svojom odlukom i hrabrošću spasio je više od 40.000 života. Ova dirljiva priča o njegovim podvizima, kao i o tragičnom kraju njegovog života, ostavlja snažan utisak na sve koji su je čuli.
- Popov nije tražio aplauze, ni priznanja, njegov cilj je bio samo da spasi ljude, bez obzira na nacionalnost, i da svakodnevno dođe u borbu za život. U ovom članku, prepričavamo njegovu izuzetnu priču.
Početak svega seže u april 1992. godine, kada su ratne vesti bile nemilosrdne, a Sarajevo bilo pogođeno krvavim sukobima. U tom haosu, Steva Popov je prepoznao priliku da pomogne. U tom trenutku, dok su hiljade ljudi napustile svoje domove, Steva je došao u posed JAT-ovog Boinga 707, namenjenog za prevoz tereta, ali stekao je dozvolu da tim avionom prevozi ljude, čak i ako je to značilo da na podu bude sabijeno više od 500 ljudi.
U početku je prevozio ljude u Batajnicu, iz Sarajeva, i letio nekoliko puta dnevno, bez prestanka. Jedan let trajao je samo nekoliko minuta, ali tokom tih trenutaka životne opasnosti, Steva je spašavao ljude. I dok je ljudima na aerodromu Sarajevo pretila smrt, Steva je bio jedini izlaz. Njegovi letovi nisu bili samo prevoz – oni su bili trke sa vremenom i opasnostima. Avion nije bio predviđen za prevoz putnika, ali Steva nije dozvolio da to bude prepreka. Bilo je to prevoženje ljudi u nepoznate gradove, spašavanje svakog pojedinca koji je imao sreće da stigne na aerodrom.
- Jedan od najemotivnijih trenutaka bilo je kada je, nakon što je avion sleteo, jedna majka prišla Stevi i obratila mu se sa suzama u očima – njeno dete je ostalo na aerodromu. Steva nije oklijevao – odmah je odlučio da se vrati i ponovo se uputi u Sarajevo. Na tom poslednjem letu, pronašao je dečaka, koji je bio izgubljen u gužvi, i vratio ga majci koja ga je grlila u suzama zahvalnosti. Iako je bilo mnogo ljudi koji su mu zahvaljivali, Steva nije tražio priznanje. Njegov cilj je bio samo da pomogne.
Nakon što su letovi postali sve učestaliji, Steva je tokom maja 1992. godine prevezao oko 40.000 ljudi, ne pitajući se ko su, odakle dolaze, ili kojim jezikom govore. Znao je samo jedno – ti ljudi su mu bili potrebni. To je bilo herojsko delo u čistom obliku, a on nije želeo da postane simbol. Steva je bio, pre svega, pilot i čovek.
Iako su mu mnogi zahvaljivali za njegove akcije, država kojoj je spasio hiljade života nije mu uzvratila istim merama. 2004. godine, Steva Popov je proglašen tehnološkim viškom i otpušten iz JAT-a. Taj trenutak je bio za njega bolan, jer se osećao kao da je odbacivan, kao da je njegova vrednost stajala u “Excel tabeli”. To je bio udarac koji je teško podneo, jer je ceo svoj život posvetio letenju, pomaganju i hrabrosti.
- Steva nije mogao da podnese ovu nepravdu i u jednom trenutku, nakon svih tih potresa i emotivnih udaraca, odlučio je da okonča svoj život. U junu 2015. godine, Steva je izvršio samoubistvo, ostavljajući za sobom prazninu koju ništa nije moglo popuniti. Njegova smrt potresla je sve koji su ga poznavali, a porodica, posebno supruga Snežana, nije mogla da shvati kako se tako izuzetna osoba mogla odlučiti na takav korak.
Stevin život nije bio samo pun heroizma, već i borbe za dostojanstvo i priznanje. Steva Popov nije tražio zahvalnost, ali je zaslužio mnogo više od toga. Iako nije dobio ništa od države koju je spasio, bio je poštovan i voljen od strane običnih ljudi koji su svedočili njegovoj hrabrosti.
Ova priča nije samo o jednom heroju. Ona je priča o vremenu, o hrabrosti, o životima koji su spaseni, i o nepravdi koju su mnogi morali da podnesu. Steva Popov je zaslužio da bude upamćen, a njegova priča treba da bude prenošena s generacije na generaciju. On nije samo pilot, on je simbol snage, hrabrosti, i nesebične posvećenosti. Njegovo ime ne sme da padne u zaborav.
