Priča koja se pojavila u javnosti izazvala je duboko uznemirenje. Žena koja je godinama radila kao medicinska sestra u bolnici bez ikakvih zvaničnih kvalifikacija ili dozvola, predstavljala je ozbiljan udarac poverenju koje pacijenti polažu u medicinski sistem.
- Ovaj slučaj, koji je počeo kao obična noćna poseta bolnici zbog ozbiljnog zdravstvenog problema oca, pretvorio se u jezivo otkriće koje nije ostavilo nikog ravnodušnim.Kada je telefon zazvonio usred noći, nije bilo vremena za razmišljanje. Srčani udar njenog oca bio je ozbiljan, i ona je, preplavljena strahom, istrčala iz stana bez jakne i bez ikakvog plana
Bolnica, koja se činila hladnom i nepristupačnom u 2 sata ujutro, pružala je samo oštru, sterilnu atmosferu, dok su hodnici mirisali na dezinfekciju i strah. U tom trenutku, verovala je da je njen otac u sigurnim rukama stručnjaka. Nije imala razloga da posumnja u bilo šta.
- Kada joj je medicinska sestra, koja je nosila standardnu uniformu, prišla sa blagim i umirujućim glasom, pružila joj je sigurnost u tom trenutku. Uverila je da ne može odmah otići na intenzivnu negu, jer postoje određena pravila, ali je obećala da će joj omogućiti da na kratko vidi svog oca. Ova sestra je stvorila osećaj poverenja, pa je žena bila zahvalna što joj je omogućeno da vidi svog oca, makar na trenutak. Na aparatima, slabog, ali živog, otac je postao simbol nade, dok je strah od gubitka iščezavao, barem privremeno.
- Međutim, nekoliko meseci kasnije, kada je televizija objavila izveštaj o ženi koja je godinama radila kao lažna medicinska sestra u bolnici, sve se promenilo. Otac joj je pozvao da uključi vesti, i u tom trenutku je saznala da je žena koja joj je omogućila da vidi svog oca bila prevarant. Nikada nije imala potrebne kvalifikacije niti završenu medicinsku školu. Štaviše, ova žena je imala ozbiljne psihičke probleme, a njeno predstavljanje kao medicinske sestre obuhvatilo je brojne pacijente koji su verovali da su u sigurnim rukama. Ovaj šok je bio duboko potresan jer je neko sa lažnim identitetom mogao biti blizu njenog oca, a samo pomisao na to je izazvala jezu.
Uniforma i kartica bile su dovoljne da niko ne postavlja pitanja. Ova situacija nije bila izolovana, i mnogi drugi su pretrpeli istu sudbinu, verujući u stručnost i kvalifikacije onih koji su radili u bolnicama. U svetu gde su bolnice mesta poverenja, slični incidenti ukazuju na ozbiljan problem u procesu verifikacije i kontrole unutar zdravstvenog sistema. Zbog toga se mora poraditi na pojačanim kontrolama i verifikaciji svih zaposlenih, kako bi se izbegli ovakvi šokantni slučajevi.
Za nju, iskustvo nije bilo samo zastrašujuće, već i podsećanje na to koliko je važno ići do kraja u potrazi za istinom, bez obzira na strah i nesigurnost. Iako je njen otac preživeo, priča koju je nosila sa sobom postala je ne samo lekcija, već i poziv na odgovornost u svetu u kojem je povremeno teško razlučiti istinu od iluzije
