Zoran Kalezić, legendarni pevač narodne muzike, rođen 1. februara 1950. godine u Podgorici, bio je jedan od najvoljenijih i najcenjenijih umetnika u bivšoj Jugoslaviji.
- Njegove pesme, među kojima se ističu “Moj dobri anđele”, “Moj život je tužna priča” i “Željo moja, moj otrove”, zauzimale su posebno mesto u srcima publike, a karijera koja je trajala više od četiri decenije, bila je obeležena velikim uspjesima i brojnim nagradama. Uvek je ponosno isticao da je “narodni pevač”, smatrajući sebe umetnikom naroda, koji je uvek bio uz svoj narod, čak i u najtežim trenucima svog života.
Njegov poslednji period života bio je obeležen borbom sa opakom bolešću – rakom pluća. Iako je njegova bolest bila ozbiljna, Zoran se borio do poslednjeg dana, verujući u medicinu i svoju snagu. U intervjuima je često govorio o tome kako se leči u crnogorskoj klinici i kako mu je tu, u svom narodu, bilo lakše nego u inostranstvu.
Rak mu je oduzeo deo plućnog krila, ali to nije zaustavilo njegovu želju da se bori. Tokom ovog teškog perioda, najveća podrška bila mu je supruga Irena, koja je bila uz njega do poslednjeg trenutka, dok su deca, sin koji je živeo u Americi i ćerka u Beogradu, bila udaljena.
- Zoran je u poslednjem intervjuu otkrio da je predosetio svoju smrt, govoreći o poslednjem koncertu koji je želeo da održi u Domu sindikata, mestu koje je zauzimalo posebno mesto u njegovom srcu. Tamo je pevao mnoge godine, a njegova želja je bila da se još jednom pojavi pred svojom publikom. Nažalost, bolest mu nije dozvolila da ostvari tu želju. Na kraju, Zoran Kalezić je preminuo 4. januara 2023. godine, a njegova smrt ostavila je prazninu u svetu narodne muzike.
Međutim, najpotresniji deo ove priče bio je vezan za njegovog sina Filipa, koji nije mogao da prisustvuje očevoj sahrani. Filip je živeo u Americi, u Čikagu, i zbog različitih pravila i uslova u toj zemlji, nije mogao da stigne na vreme. Iako je bio duboko pogođen smrću svog oca, Filip nije mogao da dođe, ali obećao je da će posetiti grob svog oca čim to bude bilo moguće. Preminulog oca je pamtio kao velikog umetnika, ali i kao ljubavnog i posvećenog oca. “Nadam se da ćeš sada naći svoj mir kod mog dobrog anđela”, napisao je Filip na svom Facebook profilu, izražavajući duboku tugu zbog gubitka.
- Zoran Kalezić je bio i ostao ikona narodne muzike, čije su pesme trajale generacijama. Njegova ljubav prema muzici i njegovim kolegama bila je bezgranična, a među najposebnijim prijateljima bio je Toma Zdravković, sa kojim je Zoran bio nerazdvojan do kraja života. U tom prijateljstvu i kumstvu, Zoran je pronašao snagu da se bori sa teškom bolešću, a verovao je da će se jednog dana pridružiti svom voljenom prijatelju, koga je beskrajno voleo.
Takođe, Zoran je bio posvećen prijatelj i poštovao je sve kolege, posebno Silvanu Armenulić, kojoj je posvetio svoj veliki hit “Jednoj ženi koje nema više”. Taj odnos prema kolegama u muzici, kao i njegova umetnost, ostavili su neizbrisiv trag u narodnoj muzici i kulturi. Zoran je svoju muzičku karijeru završio sa dostojanstvom, uvek veran muzici i umetnosti naroda, iako je predosetio kraj.
Na kraju, smrt Zorana Kalezića nas podseća na to kako umetnici, čak i u trenucima kada su suočeni sa životnim gubicima, ostaju verni svom pozivu i svojoj publici. Nažalost, u njegovom slučaju, smrt je uzela umetnika, ali ne i njegovu muziku, koja će večno živeti u srcima onih koji su ga obožavali
