Iako je njegova muzička karijera obeležena hitovima, prepoznatljivim glasom i velikom popularnošću, život pevača Jašara Ahmedovskog nosio je težinu kakvu retko ko može da izdrži bez trajnih ožiljaka.
- Iza reflektora i aplauza krila se priča o gubicima, odgovornosti i bolu koji ne bledi ni decenijama kasnije. Kako Kurir piše u svojim osvrtima na životne sudbine velikih imena narodne muzike, Jašarov put do uspeha bio je strm, ali ono što ga je sačekalo na samom vrhu promenilo je njegov život iz korena.
Još kao dečak, sa nepunih 15 godina, doneo je odluku koja je zahtevala hrabrost i zrelost daleko iznad njegovih godina. Napustio je porodični dom i sam otišao u Sarajevo, noseći sa sobom samo talenat, snove i ogromnu želju da pevanjem obezbedi sebi mesto pod suncem. Bio je smešten kod rođaka, koji ga je jedne večeri odveo u kafanu u kojoj je nastupao Halid Bešlić.
- Taj susret pokazao se sudbonosnim. Kada je Halid čuo kako mladi Jašar peva, nije krio oduševljenje i ubrzo mu je pomogao da dobije prvi posao. Iako je tada tražio honorar koji je za dečaka njegovih godina bio gotovo nezamisliv, publika je to više nego opravdala – bašta restorana u kojem je pevao bila je uvek puna.
Paralelno sa muzikom, Jašar je pokušavao da ispuni i želju svog oca, uglednog lekara, koji je želeo da sin nastavi porodičnu tradiciju. Upisao je Srednju medicinsku školu, ali je vrlo brzo postalo jasno da je muzika njegov jedini pravi poziv. Završio je samo dva razreda i u potpunosti se posvetio pevanju, što se ubrzo pokazalo kao ispravna odluka. Njegove svirke postajale su sve posećenije, a u publici su se često nalazila velika imena estrade. Među onima koji su ga slušali bili su Mile Kitić, Šerif Konjević, ali i legendarni Šaban Šaulić.
- Prema pisanju Blica, upravo je Šaban bio taj koji je prepoznao nešto posebno u Jašarovom glasu. Kada je čuo kako peva njegove pesme, predložio mu je da dođe u Beograd. Taj korak bio je prekretnica u karijeri. Dolaskom u prestonicu, Jašar je vrlo brzo stekao ogromnu popularnost, a sa sobom je doveo i mlađeg brata Ipčeta, kome je bio i uzor i oslonac. Ipče je takođe krenuo uzlaznom putanjom i činilo se da su pred braćom Ahmedovski godine velikih uspeha. Međutim, sudbina je imala drugačije planove.
U jeku slave, dogodila se tragedija koja je zauvek promenila Jašarov život. Njegov brat Ipče stradao je u teškoj saobraćajnoj nesreći. Gubitak nije bio samo porodični, već i lični teret koji je Jašar nosio sa sobom godinama. U više navrata govorio je o osećaju odgovornosti koji ga je pratio, jer je upravo on doveo brata u Beograd i brinuo o njemu. Bol zbog gubitka brata bio je toliko snažan da dugo nije mogao ni da sluša, a kamoli da peva Ipčetove pesme, jer su mu suze dolazile same.
- Ta tragedija nije bila kraj niza nesreća. Nedugo nakon Ipčetove smrti, Jašar je izgubio i roditelje. Kako su kasnije prenosile Večernje novosti, otac i majka nisu uspeli da se oporave od tuge za sinom, pa su jedan za drugim preminuli, ostavljajući Jašara samog sa bolom kakav se rečima teško može opisati. Tri sahrane u kratkom vremenskom periodu zavile su njegov život u crno, a estradni uspeh više nikada nije imao istu težinu kao ranije.
Ipak, uprkos svemu, život je morao da ide dalje. U tim najtežim trenucima, jedinu pravu utehu pronašao je u ljubavi. Još sa 18 godina upoznao je Snežanu, devojku koja je sa drugaricom došla da ga sluša. Njihova veza trajala je dve decenije pre nego što su odlučili da se venčaju. Kako je sam isticao, papir mu nikada nije bio presudan – ljubav i razumevanje bili su temelj njihovog odnosa. Venčanje je bilo skromno, bez velike svadbe, jer je, kako je govorio, tokom karijere otpevao toliko veselja da mu glamur više nije značio.
- Zajednički život ispunili su putovanjima i malim stvarima koje donose mir, ali jedna želja ostala je neostvarena. Nisu uspeli da dobiju decu, uprkos brojnim pokušajima. Ta praznina bila je još jedan tihi teret koji su nosili. Razmišljali su i o usvajanju, ali su se suočili sa komplikovanom procedurom, što ih nije potpuno obeshrabrilo. Jašar nikada nije krio koliko je privržen deci i koliko mu ta ideja i dalje daje nadu, kako su prenosili domaći mediji.
Danas, sa distance od nekoliko decenija, priča o Jašaru Ahmedovskom ostaje svedočanstvo o tome kako se iza velikih karijera često kriju teške sudbine. Njegov glas i pesme i dalje žive, ali bol zbog gubitka brata i roditelja nikada nije nestao – samo je naučio da sa njim živi. Kako Novosti zaključuju u jednom od svojih tekstova, Jašar je primer čoveka koji je uprkos nezamislivim tragedijama pronašao snagu da nastavi dalje, oslanjajući se na muziku, sećanja i ljubav žene koja je uz njega ostala u svim olujama
