Priča Džin, žene koja je u mladosti bila prisiljena da svoju ćerku da na usvajanje, duboko je emotivna i potresna. Njen život je obeležen odlukama koje nisu bile u njenim rukama, a njen susret sa ćerkom, posle skoro 70 godina, predstavlja dirljiv trenutak ponovnog spajanja, obeležen gubitkom, tugom, ali i nadom.
- Džin je imala svega 16 godina kada je saznala da je trudna, u vreme kada trudnoća van braka nije bila samo društvena sramota, već i porodična tragedija. U društvu u kojem su žene bile podložne oštroj osudi zbog svog ponašanja, njen je slučaj postao još veći tabu.
Umesto da dobije podršku porodice i društva, Džin je bila suočena sa tišinom, osudom i naredbom da nestane. „Društvo tog vremena nije imalo saosećanja. Moj život se odjednom pretvorio u problem koji je trebalo rešiti“, ističe ona u emotivnoj ispovesti.
- Iako je sa svojim dečkom, Tonijem, želela da zadrži bebu, brzo je bila poslana u dom za neudate majke, u kojem je njeno pravo na slobodu bilo oduzeto. Dom „Home of the Good Shepherd Mother and Baby Home“, povezan sa Crkvom Engleske, bio je mesto gde su tinejdžerke kao Džin bile skrivene od očiju javnosti, a njihova deca, bez pristanka majki, data na usvajanje. „Taj sistem je odražavao brutalnost vremena, u kojem su žene bile tretirane kao drugo-rangne osobe“, navodi se u istraživanju koje je objavio portal „Blic“.
Džin se priseća dana u domu kao vremena potpune izolacije. „Nisam imala pravo da donosim odluke o svom životu. Čak ni o bebi. Samo sam bila isključena iz svega“, kaže ona. Tokom tih teških dana, jedina svetla tačka bio je Toni, koji je dolazio da je poseti. No, njihov odnos nije bio podržan, naročito jer je Toni bio katolik, a Džinina porodica imala je svoje verske predrasude prema tom odnosu.
- U trenutku kada je Džin postala majka, njena radost bila je kratkotrajna. Kada je Marija rođena, Džin je, i pored svih okolnosti, osetila čistu sreću. „Bebe su uvek nevine. Moja mala Marija je bila tiha, sa plavim očima i zlatnom kosom. Činilo se da je razumela bol kroz koji je prošla, ali istovremeno i pružila ljubav. Nažalost, to je bilo prekratko vreme“, dodaje ona. Međutim, ubrzo nakon rođenja, njeno dete je oduzeto. Sa samo 10 nedelja, Marija je predata organizaciji Southwark Catholic Rescue Society (SCRS), a Džin nije imala pravo ni na oproštaj, niti bilo kakvu interakciju sa njom pre nego što je otišla.
Džin je kasnije pričala kako joj je rečeno da će joj dete biti „samo pokazano“. „Nisam mogla da verujem da mi je oduzeta mogućnost da se oprostim. Moje dete je nestalo iz mojih ruku bez ikakvog objašnjenja“, seća se ona, što je za nju bio trenutak koji ju je pratio kroz ceo život. Iz godine u godinu, teret te odluke postajao je sve veći, a pitanje o tome da li je Marija živa i dobro, ostalo bez odgovora. Sve što je Džin mogla da sazna, kada je Marija napunila 18 godina, bila je hladna i bezdušna poruka iz organizacije: „Možda ćete se ponovo sresti u raju jednog dana“.
- Zbog tih neizvesnosti, Džin je dugo živela u tišini i u stalnoj potrazi za odgovorima. „Bez informacija o svom detetu, osećala sam se kao da je život zamrznut. To je bila kazna koja nije imala kraja“, objašnjava Džin. Godine su prolazile, ali bol nije jenjavao. Međutim, onda se pojavila Kejtlin, njena unuka, koja je bila odlučna da pronađe odgovore. Obratila se emisiji „Long Lost Family“, tražeći pomoć da bi saznala istinu. Ova emisija, koja je specijalizovana za ponovna spajanja razdvojenih porodica, uspela je da pronađe Mariju.
Marija, sada odrasla žena koja se zove Keti, živela je u Ilfordu u Londonu. Iako nije znala sve detalje o svom poreklu, bila je duboko potresena kad je pročitala pismo svoje majke. „Moram reći da se nisam nadala da ću ikada saznati istinu. Bila sam u šoku i ispunjena emocijama. Žao mi je što je moja majka prošla kroz sve to“, izjavila je Keti. Ova priča, koja se protezala kroz desetljeća bola, naposletku je pronašla svoj put ka kraju.
- Keti je danas majka i, kao neudata žena, uz veliku podršku svoje porodice, odgaja svoju ćerku. Ono što je nekada bila sramota, danas je izvor ponosa. „Priča moje majke i mene nije samo priča o razdvojenosti, već o snazi, ljubavi i ponovnom spajanju u jednom svetu koji se, na sreću, menja“, zaključuje ona. Kroz sve što su prošle, Džin i Keti su pokazale da ni najteži trenuci ne mogu da unište ljubav, koja ostaje neuništiva kroz vreme i udaljenost.
Iako se ne mogu ponovo vratiti u prošlost i promeniti izgubljene godine, one su sada u mogućnosti da, nakon sedam decenija, ispišu poslednje poglavlje svoje priče. „Nema ničeg važnijeg od ljubavi. I to je ono što smo konačno uspele da ponovo pronađemo“, zaključuje Džin sa osmehom na licu, dok gleda svoju ćerku
