Na domaćoj glumačkoj sceni malo je imena koja sa sobom nose toliku težinu dostojanstva, trajanja i tihe elegancije kao što je ime Dare Džokić.
- Sedam decenija života i više od pola veka umetničkog rada obeležili su je kao ženu koja nikada nije jurila popularnost, ali je ona ipak uvek stizala njoj u susret. Kako Kurir piše, njen nedavni jubilarni rođendan bio je povod da se javnost još jednom priseti koliko je njen put bio slojevit, nepredvidiv i duboko emotivan, ispunjen velikim ulogama, važnim izborima i sudbinskim susretima.
Dara Džokić je kroz karijeru ostvarila na desetine upečatljivih uloga na filmu, televiziji i pozorištu, a i danas, u godinama kada se mnogi povlače, i dalje nosi naslovne uloge na scenama koje život znače. Ipak, jedna odluka iz prošlosti i dalje intrigira javnost. Malo je poznato da je upravo njoj bila ponuđena uloga Emilije Popadić u seriji „Bolji život“, projektu koji je obeležio jednu epohu domaće televizije. Kako je sama kasnije objašnjavala u intervjuima, u tom trenutku bila je duboko posvećena pozorištu i nije mogla da nasluti koliki će kulturni i društveni uticaj serija imati. Odluka je doneta bez kalkulacija, bez žaljenja, jer je Dara uvek birala unutrašnji glas, a ne reflektore.
- Uloga Emilije Popadić kasnije je pripala Svetlani Bojković, koja ju je pretvorila u jedan od najprepoznatljivijih likova jugoslovenske televizije. Umesto rivalstva ili sujete, između dve glumice razvilo se duboko međusobno poštovanje. Kako Večernje novosti navode, razlog takvom odnosu ležao je i u jednom posebnom čoveku – reditelju Ljubiši Draškiću Muciju, koji je imao presudnu ulogu u profesionalnim i ličnim životima obe umetnice.
Za Svetlanu Bojković bio je životni saputnik, a za Daru Džokić neko koga je doživljavala kao pozorišnog oca, oslonac i vodiča. Njegova sposobnost da vidi potencijal tamo gde ga drugi još nisu prepoznavali, ostavila je snažan trag. Dara je često isticala da ju je upravo on vodio od jednog zadatka ka sledećem, sve zahtevnijem, učeći je disciplini, hrabrosti i odgovornosti prema sceni. Njegov odlazak ostavio je prazninu koju su, kako je govorila, tek tada svi u potpunosti shvatili.
- Sredina teksta neminovno vodi ka jednom drugom, podjednako snažnom segmentu Darinog života – njenoj ljubavnoj priči sa Bogdanom Tirnanićem. Kako Blic otkriva, njihov susret u Klubu književnika bio je trenutak koji je promenio tok njenog privatnog sveta. On, već tada prepoznat kao jedno od najoštrijih pera domaćeg novinarstva, i ona, mlada glumica u usponu, prepoznali su se gotovo instinktivno. Njihova veza rasla je tiho, daleko od senzacionalizma, ali snažno i postojano.
- Dve i po decenije zajedničkog života Dara Džokić kasnije je opisivala kao retku privilegiju. Govorila je da je uz Bogdana učila slobodu mišljenja, samostalnost i važnost sopstvenog ugla gledanja na svet. Nije to bila ljubav velikih reči, već razumevanje u tišini, pogledima i odsustvu potrebe da se sve izgovori. Upravo takva povezanost, kako je isticala, predstavlja najviši oblik bliskosti među ljudima.
Smrt Bogdana Tirnanića 2009. godine bila je lom koji Dara nikada nije do kraja prevazišla. Njena tuga nije bila javna ni teatralna, već tiha i dostojanstvena, baš kao i njihov zajednički život. Godinama kasnije, jedna objava na društvenim mrežama, u kojoj je uz fotografiju ćerke Jovane u venčanici napisala poruku „Udala se danas. Ne brini, srećna je“, bila je jasan znak da se veza sa pokojnim suprugom nikada nije prekinula, već samo promenila oblik.
- Iz tog braka rodila se Jovana, danas uspešna profesionalka koja je završila filmsku produkciju i zaposlena je na Radio-televiziji Srbije. Dolazak unuke Katarine doneo je Dari novu dimenziju radosti i smirenja. Kako ističu bliski prijatelji porodice, glumica je u toj ulozi pronašla novi centar sveta, mesto gde se iskustvo, nežnost i ljubav stapaju bez ikakvih očekivanja.
Na kraju, priča o Dari Džokić ostaje svedočanstvo o ženi koja je birala smisao umesto buke, trajanje umesto trenutne slave. Kako Kurir ponovo podseća, njena snaga leži upravo u tome što nikada nije pokušavala da bude veća od umetnosti kojoj služi. Njene odluke, bilo da su je vodile ka reflektorima ili dalje od njih, uvek su bile autentične. Imati takav život, ispunjen ljubavlju, umetnošću i ličnim integritetom, retkost je kojoj se mnogi dive, ali je malo ko zaista dostigne
