Mira Alečković je jedna od najznačajnijih figura u srpskoj književnosti, poznata po svom nezaboravnom doprinosu kulturnoj baštini i hrabrosti koju je pokazala tokom Drugog svetskog rata.
- Rođena 2. februara 1924. godine u Novom Sadu, Mira je u svom životu prošla kroz mnoge nedaće, ali je uspela da iza sebe ostavi bogat književni opus koji inspiriše generacije čitalaca. Pored toga, njena hrabrost u borbi za slobodu i pravdu postala je simbol borbe koju je vodila kroz čitav svoj život.
Mira je odrasla u porodici koja nije bila imućna, ali su je roditelji od malih nogu podržavali u obrazovanju. Otac, Mašan Alečković, bio je novinar i dopisnik iz Španskog građanskog rata, dok je majka, Dragica Draga Trpinac, bila inspektor pošte i jedna od retkih telegrafkinja u Kraljevini Jugoslaviji.
Uprkos skromnim uslovima, Mira je od malih nogu pokazivala izuzetnu ljubav prema književnosti. Tokom letnjih raspusta provodila je vreme kod svoje tetke Jelene Trpinac na Kosovu, gde je usvojila ljubav prema srpskoj narodnoj poeziji. Njen deda, opančar po zanimanju, nasledila je veliku ljubav prema ljudima i životu. Već sa sedam godina napisala je svoju prvu pesmu, koja je objavljena u novinama.
- Nakon završene gimnazije, Mira je upisala slavistiku i opštu književnost na Beogradskom univerzitetu, gde je diplomirala kao najbolja studentkinja u klasi profesora Aleksandra Belića. U tom periodu je postala članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije, a tokom nemačke okupacije Beograda pridružila se partizanskoj ilegali. Mira je bila i hrabra borkinja, koja je tokom rata pomagala ranjenicima i postala rezervni vojni starešina. Zbog svoje požrtvovanosti i hrabrosti, Mira je bila odlikovana sa mnogim priznanjima, uključujući Orden za hrabrost i medalje za antifašističku borbu. Zaslužila je i Legiju časti, a francuski predsednik Šarl de Gol proglasio ju je Vitezom Legije časti.
- Njena književna karijera počela je odmah nakon rata. Iako je ratni vihor pomerio književnost u drugi plan, Mira nije odustajala od svog stvaralaštva. Prvu zbirku pesama “Zvezdane balade” objavila je 1946. godine, a ubrzo je usledilo još nekoliko zbirki pesama. Njen rad nije bio samo inspirisan ljubavlju prema rodnoj zemlji, već i njenom dubokom verom u socijalnu pravdu i slobodu. Pisala je i rodoljubive pesme, među kojima je najpoznatija “Druže Tito, mi ti se kunemo”. Osim toga, Mira Alečković je uređivala brojne časopise, uključujući omladinske, i bila je glavna urednica književnog časopisa “Zmaj” tokom četiri decenije.
Njena dela prevedena su na mnoge jezike, a Mira je bila izuzetno cenjena i van granica Jugoslavije. Pisala je jednostavno i iskreno, što je njenim delima omogućilo da dosegnu širok krug čitalaca, posebno među mladima. Njen roman “Srebrna kosa” iz 1953. godine i zbirke pesama kao što su “Dani razigrani” i “Tri proleća” deo su školskih lektira, a njena lirika ostala je duboko ukorenjena u srcima mnogih generacija. U svojih četiri decenije rada, Mira je postala simbol književnosti koja ne samo da osvežava duh, već i vodi do samospoznaje, ljubavi prema domovini i hrabrosti da se boriš za ono što je ispravno.
Za Miru se može reći da je njeno književno nasleđe veće od samih reči. Kroz pisanje je prenosila poruke o hrabrosti, otporu i ljubavi prema svom narodu. Zajedno sa kolegama književnicima radila je na očuvanju kulturnog identiteta, a njene pesme i romani i danas žive u srcima mnogih. Bio je to život posvećen borbi za slobodu i pravdu, život koji je bez obzira na teškoće, pružao inspiraciju svim onima koji su verovali u bolje sutra.
