Toma Zdravković je ime koje ostaje urezano u sećanju svakog ljubitelja muzike, a posebno ljubitelja starogradskih balada. Njegov specifičan glas, emotivna interpretacija pesama i boemski način života učinili su ga nezaboravnim.
- Međutim, mnoge tajne iz njegovog života, a naročito uzroci njegove prerane smrti, ostale su nepoznate sve do nedavno. Za mnoge, njegova smrt u 45. godini bila je rezultat borbe sa rakom, ali njegova supruga Gordana nedavno je otkrila da to nije bila istina. Zdravković nije umro od raka prostate, već od druge, mnogo manje poznate, ali ozbiljne bolesti koja je odigrala ključnu ulogu u njegovoj smrti.
Prema rečima Gordane, Tomina smrt nije bila posledica karcinoma, kako su mnogi verovali, već zbog komplikacija koje je izazvala vakcina protiv velikih boginja, Variola Vera. Naime, Toma je zajedno sa prijateljem bio vakcinisan u isto vreme, a nakon vakcinacije su obojica otišli na kafanu, gde su pili više od 24 sata.
- Taj postupak je, kako su kasnije saznali, bio izuzetno opasan, jer je izazvao ozbiljne probleme sa bešikom. Toma je počeo da mokri krv, a njegovo zdravlje je brzo opadalo. Iako je bio upozoren da se povuče i izbegava alkohol, Toma nije želeo da menja svoj način života i nastavio je živeti na svom starom režimu.
Gordana se seća njegovih poslednjih dana, kada je nakon velike operacije profesor Manojlović rekao: „Imaš šansu da produžiš život još desetak godina, ali pod režimom, ili da nastaviš ovako kako živiš, ali to neće trajati dugo.“ Toma je izabrao da živi po svom, i to je, nažalost, bio njegov poslednji izbor.
- Njegova odluka da ne pristane na promene u svom životu, kao i upornost u odbijanju da se podvrgne medicinskim savetima, doveli su do toga da je preminuo ubrzo nakon toga. Bez obzira na to što su mu doktori davali nadu za produženi život uz strogi režim, Toma je odlučio da ne menja način života.
On je uvek bio boem i verovao je u svoju slobodu. Iako su mnogi očekivali da će učiniti sve što je u njegovoj moći da preživi, Toma je, prema sopstvenom priznanju, želeo da živi život kakav je živeo, ma koliko on trajao. Njegov posljednji intervju iz bolnice 1991. godine bio je pun nade i optimizma, ali su ga sve teže zdravstvene poteškoće ubrzo savladale.
- Toma Zdravković je, osim svoje muzičke karijere, bio poznat i po svom posebnom odnosu prema životu. Njegov boemski način života, ljubav prema cveću i jednostavnom radu, kao i često humoristične primedbe, učinili su ga jedinstvenim. Iako su mu lekari predlagali operacije i dijalize, Toma nije želeo da se povinuje tim preporukama. On je voleo da živi kako je želeo, pa makar to značilo da će njegovo vreme biti skraćeno.
Gordana je otkrila da su mu poslednji dani bili ispunjeni tugom, jer je, iako okružen ljudima koji su ga volele, bio veoma usamljen, naročito u bolnici, gde su mnogi njegovi kolege, kao što je Miroslav Ilić, odbili da ga posete. Iako su svi znali njegovu bolest, veoma malo ljudi je smoglo snage da ga poseti i pruži mu podršku. Toma je govorio da je to zbog toga što pevači ne žele da se suoče sa bolestima i teškoćama, jer su navikli da žive u svetu u kojem sve izgleda savršeno.
- Iako je Toma Zdravković verovao u svoj oporavak, njegove poslednje godine života bile su ispunjene sve težim i težim problemima. Prošao je kroz nekoliko operacija, uključujući vađenje tri organa: bubrega, bešike i prostate, a njegova poslednja operacija bila je neizbežna. U intervjuu koji je dao za “Melos”, Toma je govorio o tome kako je život iznenađujuće pun obrta i kako se sve brzo menja.
Međutim, verovao je da je najgore prošlo, a nije se predavao. On je, kako kaže Gordana, ostao dosledan svom životu i ljubavi prema muzici i jednostavnim stvarima, kao što je kupovina cveća za prodavačice i nepoznate ljude. Iako su lekari i porodica sugerisali da bi mu dijalize mogle pomoći da produži život, Toma je bio čvrst u svom stavu da ne želi da menja način života, bez obzira na to što bi to značilo za njegov opstanak.
Zdravkovićeva smrt nije samo duboko potresla njegovu porodicu i prijatelje, već i njegovu publiku, koja je voljela njegovu muziku i ličnost. Iako su mnogi verovali da je Toma preminuo od raka, istina je bila mnogo složenija. Njegov život bio je obeležen borbom sa bolešću, ali i borbom za slobodu i pravo da živi onako kako je želeo. Toma Zdravković je umro onako kako je živeo – pun strasti, ljubavi, ali i borbe protiv svega što mu je bilo nametnuto. Na kraju, njegova smrt je bila tragičan rezultat toga što nije hteo da se prilagodi pravilima, pa čak i onima koji su mogli produžiti njegov život.
